«

»

ЈАВНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ ЗА ПРИПРЕМУ НАЦРТА ЗАКОНА О ОДГОВОРНОСТИ ЗА ШТЕТУ ПРЕМА ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ

Нови Сад, 24. Март 2015.

javne konsultacijejavne konsultacije I
Друге јавне консултације за припрему Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини одржане су у организацији Министарства пољопривреде и заштите животне средине, ПЛАЦ пројекта (Policy and Legal Advice Centre) и Архус центра Нови Сад, у Новом Саду, у Скупштини Аутономне покрајине Војводине.

Испред Министарства пољопривреде и заштите животне средине скуп је отворила Тина Јањатовић, председница Радне групе за израду Нацрта закона о одговорности за штету и самостална саветница у Одељењу за хармонизацију прописа. Тина Јањатовић је истакла да је на билатералном скринингу за Преговарачко поглавље 27 – животна средина и климатске промене у новембру 2014, на коме је представљено тренутно стање у погледу транспозиције, односно имплементације прописа Европске уније у Републици Србији, као и планови у погледу достизања потпуне усклађености са европским прописима у области животне средине, као једна од планираних активности наведена транспозиција Директиве о одговорности за штету према животној средини у законодавни систем Републике Србије у виду посебног закона. У том циљу је Министарство пољопривреде и заштите животне средине отпочело израду нацрта Закона о одговорности за штету према животној средини уз подршку ПЛАЦ пројекта („Policy and Legal Advice Centre ”) транспозиције Директиве о одговорности за штету према животној средини (2004/35ЕЦ), који је финансиран од стране Европске Уније. У складу са Архуском конвенцијом коју је Република Србија ратификовала још 2009. године а чији су основни принципи доступност информација и учешће јавности у доношењу одлука у питањима животне средине у раној фази, када су све опције још отворене, Министарство је приступило припреми нацрта Закона о одговорности за штету према животној средини уз максимално поштовање ових принципа и донело одлуку да, док је Закон у фази нацрта, укључи све заинтересоване стране и најширу јавност у његову израду.

Председница удружења Архус центар Нови Сад Радослава Ступар је изјавила да из разлога што први стуб Архуске конвенције указује на значај информисања грађана, и то благовременог и правовременог информисања је Архус центар Нови Сад био мотивисани да узме учешће у јавним консултацијама у изради Нацрта Закона о одговорности за штету према животној средини. Ми у Архус центру сматрамо да је веома важно да грађани буду укључени у ’’раној фази’’ доношења закона и подзаконских аката. Подржавамо овакав начин консултација, јер ћемо имати могућност да кажемо шта мислимо.

Јасна Марин, експерт на ПЛАЦ пројекту нагласила је да је циљ политике ЕУ у области животне средине да промовише одрживи развој и заштиту животне средине за садашње и будуће генерације. Ова политика заснива се на превентивним активностима, принципу да „загађивач плаћа“, борби против еколошке штете на извору, заједничкој одговорности и интегрисању еколошке заштите у друге политике ЕУ. Она је нагласила да ПЛАЦ пројекат подржава приступ јавних консултација и да је у случају овог закона ово други од четири предвиђена оваква скупа на ову тему.

 

 

Тина Јањатовић изјавила је изјавила да би нови закон требало да успостави механизам утврђивања одговорности за штету начињену животној средини, по принципу „загађивач плаћа”, односно да загађивачи животне средине буду финансијски одговорни за ремедијацију и спречавање штете по животну средину. „Загађивач који проузрокује штету по животну средину или ствара непосредну опасност такве штете треба, према одредбама ове директиве, да покрије трошкове неопходних мера спречавања или мера ремедијације штете”, истакла је Јањатовић. Израда нацрта поменутог закона се спроводи уз подршку ПЛАЦ пројекта који финансира ЕУ. На изради текста учествује 40-ак стручњака, представника Министарства, надлежних институција и невладиних организација а биће одржане укупно четири јавне консултације у неколико градова широм Републике Србије. Она је подсетила да је поменута директива донешена 2004. године и истакла да је неопходно да се те одредбе транспонују у наш правни систем у виду посебног закона који тренутно не постоји.

 

Др Драгољуб Тодић, експерт на ПЛАЦ пројекту транспозиције Директиве о одговорности за штету према животној средини 2004/35/ЕЦ је изложио преглед стања националног законодавства и истакао да оно у изузетно малом проценту регулише материју директиве. Тодић је нагласио значај правилног и уједначеног дефинисања појмова који се наводе у директиви и уједначавања дефиниција у осталим законима.

 

Адвокат Сретен Ђорђевић, експерт на ПЛАЦ пројекту транспозиције Директиве о  одговорности за штету према животној средини 2004/35/ЕЦ је презентовао проблеме и изазове спровођења Закона у пракси и нагласио да је од изузетне важности да се нормира ко ће бити надлежни орган за примену одредаба директиве, као и потребу увођења обавезног осигурања за случај штете према животној средини.

 

Након изложених презентација се развила сложена дискусија око кључних питања. Учесници су истакли да је при дефинисању надлежног органа за спровођење одредаба овог Закона потребно имати у виду капацитет малих јединица локалне самоуправе поготово што у некима постоји само један извршилац који спроводи прописе у области животне средине. Такође је истакнуто потребно да се запошљавају кадрови који имају потребну стручну спрему за спровођење еколошких прописа и да закон треба да дефинише  стручну спрему за спровођење његових одредаба. Наведено је да је законом потребно успоставити ефикасан систем накнаде еколошке штете и систем осигурања за случај штете. Као главну препреку за спровођење закона из области животне средине је наведено да поверене надлежности органима аутономне покрајине и јединицама локалне самоуправе није пратио није пратио пренос финансијских средстава за обављање поверених послова. Дискутовано је да је потребно навести тачне дефиниције „значајне штете” и других појмова у Нацрту закона да би се спречиле злоупотребе и да је потребно да се оформи национална лабораторија за поређење резултата акредитованих лабораторија.

На крају је закључено да ће се нацрт Закона о одговорности за штету према животној средини поставити на сајт Министарства пољопривреде и заштите животне средине и да ће се оставити најмање тридесет дана за достављање примедби и коментара.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>