«

»

ODRŽANA KONFERENCIJA “ZAJEDNICE OTPORNE I SPREMNE NA PRIRODNE KATASTROFE” ARHUS CENTRA NOVI SAD

ODRŽANA KONFERENCIJA "ZAJEDNICE OTPORNE I SPREMNE NA PRIRODNE KATASTROFE" ARHUS CENTRA NOVI SAD ODRŽANA KONFERENCIJA "ZAJEDNICE OTPORNE I SPREMNE NA PRIRODNE KATASTROFE" ARHUS CENTRA NOVI SAD ODRŽANA KONFERENCIJA "ZAJEDNICE OTPORNE I SPREMNE NA PRIRODNE KATASTROFE" ARHUS CENTRA NOVI SAD

Borba s prirodnim nepogodama tek nas čeka, samo jaka lokalna zajednica može je izneti

Klimatske promene i spremnost lokalne zajednice za odbranu i smanjenje rizika od prirodnih katastrofa jedno su od najvažnijih globalnih pitanja i samo u partnerstvu i multisektorskom saradnjom zajednica može da se adekvatno pripremi za takve situacije – poručeno je sa današnje konferencije “Zajednica otporna na prirodne katastrofe” koju je u preduzeću “Vode Vojvodine” organizovao Arhus centar Novi Sad.
-Danas se u Parizu održava najveća svetska konferencija posvećena klimatskim promenama, a sutra će u Beogradu, na sastanku Ministarskog saveta OEBS-a jedna od ključnih tema biti upravljanje vodama, što govori o važnosti ovog pitanja – poručila je savetnica za programe životne sredine u Misiji OEBS u Srbiji, Olivera Zurovac Kuzman.
Misija OEBS u Srbiji partner je Arhus centra Novi Sad, koji je današnji skup organizovao u okviru projekta “Jačanje svesti javnosti o smanjenju rizika od nepogoda” u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine.
-Suštinski je bitno da preduzmemo sve što je moguće da osposobimo lokalne samouprave da na adekvatan način obavljaju mnonitoring i predvide šta se može dogoditi. Lokalne zajednice u ovom smislu mogu ojačati uz pomoć pokrajinskih i republičkih organa, ali i međunarodnih organizacija i nevladinog sektora u našoj zemlji – kazao je pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine Slobodan Puzović ocenivši da je konferencija Arhus centra Novi Sad u kojoj učestvuju svi relevantni partneri dobar primer kompleksnog i ozbiljnog pristupa tom problemu.
Ukazavši na to da nas čekaju veliki izazovi kada je o klimatskim promenama reč, on je naglasio da je u Srbiji važno da obezbedimo rekama prostor, da ih ne kanališemo, da omgućimo odgovarajuće plavne zone i zbog kvaliteta voda i odbrane od visokih vodenih talasa.
-Najvažnije u ovom trenutku za nas je da predupredimo divlju gradnju u tim zonama kako bismo omogućili da voda protekne i ne ugoržava okolne poljoprivredne površone i naselja. Na svemu je potrebno puno raditi ali najbitnija je uloga inspekcijskih organa. Zakoni treba da se sprovode u praksi, a oni koji ih ne poštuju moraju biti na vreme sankcionisani – naglasio je Puzović.
Osvrnuvši se na svetsku konferenciju u Parizu on je ocenio da svakako treba da budemo deo tog procesa i da preduzmemo sve mere kako bismo negativan uticaj klimatskih promena sveli na minimum, a oni će se pre svega reflektovati kroz velike poplve i velike suše. Zbog toga bi, kazao je, u fokusu trebalo da nam bude osposobljenost lokalnih zajednica da prate ono što se dešava u životnoj sredini i u okruženju, da na vreme reaguju da bi se zaštitila prirodna bogatstva i ljudski životi.
Pomoćnik direktora za tehničke poslove JVP “Vode Vojvodine” Aleksandar Nikolić ukazao je na dobru saradnju ovog preduzeća sa lokalnom zajednicom.
-To se naročito pokazalo prošle godine na području Sremske Mitrovice. U saradnji s lokalnom samoupravom sproveli smo uspešnu odbranu. Problemi sa poplavama koje smo imali uglavnom su došli s teritorije drugih zemalja, ali mnoge zemlje u okruženju imala su znatno veća sredstva i veće teškoće, što dokazuje našu spremnost da u saradnji sa lokalnom zajednicom odgovorimo na te izazove – kazao je Nikolić podsećajući na to da smo u proteklih petnaest godina na području Vojvodine gotovo svake godine imali velike nepogode, bilo da je reč o unutrašnjim vodama, poplavama, suši…
Jelena Kukolj iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ukazala je na potrebu umrežavanja organizacija koje se bave ovim pitanjima i nadležnih institucija na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. To je, ocenila je, od ključnog značaja u slučaju prirodnih katastrofa.
Na konferenciji Arhus centra učestvovali su šefovi lokalnih štabova za vanredne situacije iz 22 opštine/grada u Srbiji, predstavnici privatnog sektora, a eksperti iz oblasti vanrednih situacija i medija osvrnuli su se na pitanje komunikacije u kriznim momentima i kapacitetima i ranjivosti građana u takvim okolnostima. Predstavljen je “Vodič za jačanje otpornosti na rizike od nepogoda”, čija je svrha planiranje dobre saradnje, prevencija i učenje na ovom polju.