Novi Sad, 30. septembar 2026. godine – Arhus centar Novi Sad, u saradnji sa Evropskom kućom Novi Sad, predstavio je nalaze istraživanja o ekološkim i klimatskim rizicima sprovedenog u Somboru, Subotici i Novom Sadu na stručnom događaju „Klimatska bezbednost i zaštita životne sredine – partnerstvom do otpornijih zajednica“.

Sa predstavnicima javnog sektora, inspekcijskih službi i organizacija civilnog društva razgovarano je o ekološkim i klimatskim rizicima i boljem prepoznavanju u lokalnim zajednicama, a njihovo sprečavanje unapređeno saradnjom institucija, stručnjaka i građana. Događaj je organizovan u okviru projekta „Jačanje upravljanja životnom sredinom, klimatske bezbednosti i otpornosti zajednica kroz mrežu Arhus centara“, koji se sprovodi uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Projekat povezuje ove centre sa institucijama i lokalnim zajednicama radi boljeg razumevanja rizika, efikasnijeg odgovora na ekološki kriminal i unapređenja međusektorske saradnje.

Učesnicima su se uvodno obratile Tatjana Đurković, nacionalna savetnica za zaštitu životne sredine Misije OEBS-a u Srbiji, Klara Kranjc iz Evropska kuće Novi Sad i Darija Šajin, menadžerka Arhus centra Novi Sad.

„Misija OEBS-a u Srbiji više od deset godina podržava mrežu Arhus centara, prepoznajući njihovu važnu ulogu u povezivanju građana, institucija i civilnog društva. Klimatski i ekološki rizici sve više utiču na bezbednost i svakodnevni život lokalnih zajednica, zbog čega kroz ovo partnerstvo jačamo saradnju, razmenu informacija i zajedničko delovanje. Naš cilj je da lokalne zajednice budu bolje pripremljene i otpornije, ali i sposobne da pravovremeno i koordinisano odgovore na izazove koje donose klimatske promene“, izjavila je Tatjana Đurković.

O iskustvima u otkrivanju i procesuiranju krivičnih dela protiv životne sredine govorila je Jelena Samuilov, javna tužiteljka u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu. Ona je posebno naglasila značaj međuinstitucionalne saradnje i civilnog sektora.

„Civilni sektor treba posmatrati kao važnog partnera i pomagača u borbi protiv ekološkog kriminala. Saradnja organizacija civilnog društva sa nadležnim institucijama važna je za efikasniji odgovor na probleme u oblasti zaštite životne sredine“ izjavila je tužiteljka.

Lokalne nalaze o ekološkim i klimatskim rizicima u Bačkoj predstavile su Rosa Stiković, ekspertkinja za pitanja zaštite životne sredine iz Arhus centra Novi Sad, i Snježana Mitrović iz Arhus centra Subotica, kroz dokument „Klimatska bezbednost i ekološki rizici u Bačkoj – nalazi lokalnog istraživanja i preporuke“.

„Klimatske promene i ekološki kriminal ne predstavljaju odvojene izazove. Klimatski ekstremi mogu povećati posledice nezakonitih ili štetnih aktivnosti u životnoj sredini, dok degradirana životna sredina smanjuje sposobnost lokalnih zajednica da odgovore na klimatske rizike. Zato je potrebno snažnije povezati zaštitu životne sredine, klimatsku bezbednost, smanjenje rizika od katastrofa i prevenciju protivpravnih aktivnosti u životnoj sredini“, istakla je Rosa Stiković.

Kao konkretan primer, Snježana Mitrović je je divlje deponije.

„Iskustvo Subotice pokazuje da samo uklanjanje divljih deponija nije dovoljno, jer se na pojedinim lokacijama otpad ponovo odlaže. Zato je, uz sanaciju, potrebno više ulagati u prevenciju, bolji nadzor kritičnih lokacija, informisanje građana i dostupnost mesta za legalno odlaganje otpada. Posebno je važno da ovakve lokacije posmatramo i kroz klimatske rizike, naročito u periodima visokih temperatura i povećane opasnosti od požara“, rekla je Mitrovićeva.

Predstavljeni nalazi ukazuju na potrebu da se lokalni ekološki problemi i klimatski rizici posmatraju zajedno. Među preporukama, govornice su izdvojile redovnu razmenu informacija između institucija nadležnih za zaštitu životne sredine, inspekcijskih službi i sistema zaštite i spasavanja, praćenje rizičnih lokacija i veće uključivanje građana u preventivne aktivnosti. Pravovremeno prepoznavanje problema i usklađeno delovanje mogu pomoći zajednicama da spreče štetu i bolje se pripreme za klimatske ekstreme.

Sponzor događaja bila je kompanija Coca-Cola HBC Srbija.